O zlatu

Zlato je plemeniti metal. Kroz istoriju, plemeniti metali služili su, kao valuta i sredstvo plaćanja, ali i kao podloga i temelj za štampanje novca, što se i danas u izvesnoj meri primenjuje.

Iako se količina zlatnih rezervi u svetu neznatno smanjuje, još uvek u trezorima centralnih banaka nalazi se oko 40 % ukupnih zaliha zlata.

Zlato ima više upotrebnih vrednosti.

Zlato se koristi za izradu nakita. Nakit se danas proizvodi industrijski, gde  upotrebom različitih legura nakit dobija željenu boju i željenu finoću.

Zlato je svoju primenu našlo i u stomatogiji, medicini i u elektronici.

Najveća  upotrebna vrednost zlata jeste u očuvanju vrednosti novca.

ŠTA JE INVESTIRANJE  U ZLATO ?

Investiranje u zlato, razlikuje se od ostalih oblika investicija . Cilj svakog investiranja, jeste da se novac  posle odredjenog vremenskog perioda vrati u uvećanom iznosu.

Ulaganje u zlato, ne predstavlja klasično ulaganje, već predstavlja hedzing  ( zaštitu ) od nepovoljnih ekonomskih kretanja. Isto ne sprečava da se neka negativna pojava desi, već u koliko se desi, da posledice budu minimalne.Ulaganje u investiciono zlato  predstavlja  polisu osiguranja za finansijski kapital .

Isto, služi za smanjene valutnih rizika aktuelne valute.

Ovaj tip ulaganja, štiti aktuelnu valutu od infalacije, deflacije, nestanka ili zamene aktuelne valute.

 

KAKO ZLATO ŠTITI  FINANSIJSKI KAPITAL ?

Cena zlata je u stalnom porastu.

Takva vrednost zlata, determinisana je, povećanom potražnjom  za zlatom

i ograničenom količinom istog resursa.

Shodno tome, prognoze vodećih svetskih  ekonomista predvidjaju, pozitivnu korekciju vrednosti zlata  u buducnosti.

Povećanjem svoje vrednosti kroz vreme, zlato štiti vrednost novca.

Cena zlata, brže raste od stope inflacije i na taj način čuva kupovnu moć novca.
Primer:

Jednom uncom zlata, pre 500 godina mogla se kupiti ista  količina robe kao i danas, za vrednost iste.

ULAGANJE U ZLATO, NE MORA DA DONESE ZARADU, ALI I MOŽE.

U koliko  je cena zlata, više porasla u odnosu na stopu inflacije u posmatranom periodu, ta razlika predstavlja stvarnu zaradu, tj.dobit.

U koliko se cena zlata uvećala za  iznos inflacije, u tom slučaju nema stvarne zarade, već je samo sačuvana kupovna vrednost novca.